Kr­sta­re­njem Ska­dar­skim je­ze­rom i uru­či­va­njem za­hval­ni­ca oni­ma ko­ji su kon­ti­nu­i­ra­nim ra­dom do­pri­ni­je­li va­lo­ri­za­ci­ji i afir­ma­ci­ji ovog pri­rod­nog dra­gu­lja, Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja „Da­ni Ska­dar­skog je­ze­ra” obi­lje­ži­la je 20 go­di­na od osni­va­nja.
Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Da­ni Ska­dar­skog je­ze­ra” Dra­gan Dra­go Le­ko­vić za­hva­lio je i če­sti­tao do­bit­ni­ci­ma za­hval­ni­ca zbog pre­da­no­sti ko­ju su pro­te­klih dva­de­set go­di­na po­ka­za­li u oču­va­nju i pro­mo­ci­ji lje­po­te je­ze­ra.
– Pro­te­klih 20 go­di­na ču­va­li smo ovo pre­li­je­po je­ze­ro i ra­di­li sve što je u na­šoj mo­ći ka­ko bi i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je mo­gle da uži­va­ju u nje­go­voj lje­po­ti. Mi smo po­če­li, a na va­ma je da na­sta­vi­te da šti­ti­te ovaj dra­gulj pri­ro­de ka­ko bi i dje­ca va­še dje­ce bi­la u mo­guć­no­sti da uži­va­ju kao što će­mo mi da­nas uži­va­ti u ri­bljim spe­ci­ja­li­te­ti­ma spre­mlje­nim po tra­di­ci­o­nal­nim cr­no­gor­skim re­cep­ti­ma, kao i u do­ma­ćem crm­nič­kom vi­nu ko­je smo spe­ci­jal­no oda­bra­li za ovu pri­li­ku – re­kao je Le­ko­vić
Pred­sjed­nik Sa­vje­ta NVO dr Zlat­ko Bu­lić po­ru­čio je da je ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni Ska­dar­skog je­ze­ra” pri­je dvi­je de­ce­ni­je uda­ri­la ka­men te­me­ljac na ko­me su na­sta­le sve sve­ča­no­sti ko­je se da­nas odr­ža­va­ju u Cr­noj Go­ri i ko­je pred­sta­vlja­ju lje­po­te na­še ze­mlje.
– Ova NVO bi­la je pu­to­kaz da se i u dru­gim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re or­ga­ni­zu­ju slič­ne ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je se i dan-da­nas odr­ža­va­ju i zbog ko­jih sve vi­še lju­di zna za Cr­nu Go­ru i kva­li­tet nje­nih pro­iz­vo­da, nje­nu lje­po­tu i isto­rij­sku pro­šlost – is­ta­kao je Bu­lić.
Osni­vač „Sli­kar­skog uran­ka”, je­dan od članova ini­ci­ja­tiv­nog od­bo­ra za osni­va­nje NVO „Da­ni Ska­dar­skog je­ze­ra” i član Sa­ve­za udru­že­nja Cr­no­go­ra­ca Sr­bi­je Mi­loš Usko­ko­vić na­gla­sio je da se sla­že sa Bu­li­ćem, ali i kon­sta­to­vao da su za­po­sta­vlje­ne broj­ne isto­rij­ske zna­me­ni­to­sti. Po­ru­čio je da bi nji­ho­vom va­lo­ri­za­ci­jom Cr­na Go­ra uspje­la ne sa­mo da ih sa­ču­va od zu­ba vre­me­na, već i da se do­dat­no afir­mi­še na tu­ri­stič­koj ma­pi svi­je­ta.
– Lo­ka­li­tet kao što je Me­dun, ko­ji je sta­ri­ji od Ri­ma i Pa­ri­za za­slu­žu­je da mu se po­sve­ti vi­še pa­žnje. O tom pe­ri­o­du ljud­ske isto­ri­je se ma­lo zna i tu­ri­sti će hr­li­ti da vi­de o če­mu se ra­di – uvje­ren je Usko­ko­vić.
Broj­ni go­sti na ma­ni­fe­sta­ci­ji su uži­va­li u kr­sta­re­nju, pre­li­je­pim pej­za­ži­ma, isto­rij­skim zna­me­ni­to­sti­ma, kao i u uku­snoj i kva­li­tet­noj hra­ni i vi­nu. Je­dan od go­sti­ju bio je i Bo­ban Ra­do­še­vić, na ko­jeg je sve­ča­nost osta­vi­la po­se­ban uti­sak.
– Dan je za­i­sta bio ne­stva­ran i pre­pun li­je­pih uti­sa­ka. Ovim lju­di­ma tre­ba če­sti­ta­ti ne sa­mo zbog or­ga­ni­zo­va­nja da­na­šnjeg kr­sta­re­nja, već i zbog ra­da i tru­da ko­ji su po­sled­njih dva­de­set go­di­na ulo­ži­li u oču­va­nje ovog ra­ja na ze­mlji. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma, lju­di su uspje­li da afir­mi­šu svo­je pro­iz­vo­de, pa su da­nas pre­po­zna­tlji­vi re­cep­ti je­la sa je­ze­ra, a na tr­pe­za­ma ši­rom svi­je­ta se mo­gu na­ći bren­di­ra­na crm­nič­ka vi­na – ka­zao je Ra­do­še­vić.
S.R.R.

Isto­rij­ska
vri­jed­nost

To­kom 14. i 15. vi­je­ka Ska­dar­sko je­ze­ro je bi­lo zna­čaj­no kul­tur­no sre­di­šte o če­mu svje­do­če mno­go­broj­ne cr­kve i utvr­đe­nja sa­gra­đe­na na ostr­vi­ma ovog pri­rod­nog dra­gu­lja. Me­đu naj­po­zna­ti­ji­ma je ostr­vo Le­sen­dro u bli­zi­ni Vra­nji­ne, ko­je je 1843. sa­gra­dio Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš i ko­je je slu­ži­lo kao pred­stra­ža za od­bra­nu Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća od Tu­ra­ka. Tur­ska je za­u­ze­la Le­sen­dro i dr­ža­la ga pod kon­tr­o­lom do 1878. go­di­ne. Ka­da su u pi­ta­nju sa­kral­ni objek­ti naj­po­zna­ti­ji je ma­na­stir Pre­či­sta kra­jin­ska, ko­ji je i naj­sta­ri­ja sve­ti­nja na ovom pro­sto­ru.

Di­vlji ži­vot Ska­dar­skog je­ze­ra

Ska­dar­sko je­ze­ro je­dan je od naj­ve­ćih ptič­jih re­zer­va­ta Evro­pe. To­kom mi­gra­ci­o­ne se­zo­ne na je­ze­ru bo­ra­vi pre­ko 250 vr­sta pti­ca, uklju­ču­ju­ći i po­sled­nje je­din­ke pe­li­ka­na u Evro­pi. Je­ze­ro je bo­ga­to i ri­bom me­đu ko­jom su naj­pre­po­zna­tlji­vi­ji krap, uklje­va i je­gu­lja ko­je su ujed­no va­žan dio lan­ca is­hra­ne ka­ko mno­go­broj­nih pti­ca ta­ko i mje­šta­na ko­ji ži­ve od je­ze­ra.